POZITIVNO DEJSTVO ČITAVOG SPEKTRA

• neophodno je za opstanak života na zemlji;
• utiče na opštu dobrobit i zdravlje organizma, kontroliše bioritam i neophodno je za sintezu vitamina D

ŠTETNO DEJSTVO UV SPEKTRA

• kratkotrajno (crvenilo kože, smanjenje imunog odgovora);
• dugotrajno (ubrzano starenje, hronično oštećenje i rak kože).

• Deca su osetljivija na sunčevo zračenje zbog drugačijih karakteristika kože, posebno u uzrastu do 2. godine, kao i zbog svakodnevnih životnih navika, te je neophodna posebna strategija za njihovu zaštitu od sunca.
• Izloženost suncu značajno je veća u dečjem nego u odraslom dobu, pa je akumulacija UV zračenja najveća tokom detinjstva, dok su posledice i štetni efekti vidljivi tek kasnije u životu.
• Glavni uzrok nastanka raka kože je preterana izloženost suncu, posebno u detinjstvu i ranoj mladosti.

• Pojava melanoma kod dece je retka (samo 2-3% slučajeva nastaje u ranom detinjstvu).
• Vremenom rizik postaje veći (melanom čini 7% svih maligniteta u uzrastu od 15 do 19 godina i drugi je najčešći rak kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina, posebno ženskog pola).
• Broj dece obolele od melanoma uzrasta od 11 do 19 godina povećava se za 3% godišnje usled povećane izloženosti suncu i češćeg korišćenja solarijuma u poslednjih pola veka.

• osobe sa svetlom kožom, podložnom opekotinama od sunca;
• one sa više od 50 mladeža;
• koje su imale opekotine od sunca u detinjstvu;
• koje provode dosta vremena na suncu (zbog posla ili hobija);
• osobe koje se izlažu intenzivno suncu tokom kratkog vremenskog perioda (npr. tokom godišnjih odmora);
• koje koriste ili su koristile solarijum;
• čiji je bliži srodnik imao rak kože;
• koje su imale transplantaciju organa.

Čak i osobe koje nisu pod povećanim rizikom mogu oboleti od raka kože.

Fototip kože ukazuje na to kako naša koža reaguje na UV zračenje, a poznavanje fototipova pomaže da posavetujete đake kako da se zaštite na pravi način.
Postoji 6 fototipova kože, obeleženi su rimskim brojevima od I do VI.

Fototipu I pripadaju osobe izuzetno svetle puti, svetle ili riđe kose, sa svetlim očima, koje na suncu ne mogu da potamne, već samo da izgore. To su osobe koje su u najvećem riziku od izlaganja UV zracima. Fototip V i VI se uglavnom viđa kod osoba nigroidne rase.
Za naše podneblje karakteristični su fototipovi od II do IV, mada ima i osoba koje pripadaju fototipu I.

Rak kože se može videti, a poznavanje sopstvene kože može da znači mnogo.
Redovno pregledajte svoju kožu i tražite promene, jer rak kože se može izlečiti ako se dovoljno rano otkrije. Ukoliko ste u nedoumici, uvek konsultujte dermatologa.
Naučite i članove svoje porodice da obrate pažnju na svoju kožu i pregledaju je celu jednom u mesec dana. Traje minut, a može mnogo da znači.
Važna je navika!

Pregledajte kožu zbog promena koje:

• menjaju veličinu, boju i/ili oblik i izgledaju drugačije od ostalih;
• asimetrične su ili imaju nepravilne ivice;
• izgledaju hrapavo ili su sa skvamama (ljuspama), ponekad se promene osete pod prstima pre nego što se uoče;
• imaju više boja;
• svrbe;
• krvare ili vlaže;
• izgledaju perlasto;
• izgledaju kao ranica, ali ne zarastaju

• najveći deo UV zračenja osoba dobije pre 20. godine, između 40-60% od ukupnog zračenja tokom čitavog života;
• koža izgori na suncu već nakon 15 minuta direktne izloženosti, ali su manifestacije (crvenilo i osećaj pečenja) uočljive tek nakon nekoliko sati;
• česte opekotine od sunca tokom detinjstva značajno povećavaju rizik od nastanka raka kože – rizik od melanoma se udvostručava ukoliko je osoba imala više od 5 epizoda gorenja na suncu;
• prosečna izloženost suncu dece školskog uzrasta iznosi 2-3 sata dnevno i veća je tokom školskih dana, pa je neophodno obezbediti prirodni ili veštački hlad u školama i predškolskim ustanovama.

UV indeks je međunarodni standard za merenje jačine ultraljubičastog sunčevog zračenja na određenom mestu i u određeno vreme.

Pružanjem informacije o aktuelnim vrednostima UV zračenja ljudima se omogućava da planiraju aktivnosti na otvorenom, odnosno kada i koliko da se zaštite od UV zračenja.

Skala UV indeksa se kreće od 1 do 11+.

Informacije o trenutnom i prognoziranom UV indeksu danas su lako dostupne široj javnosti, zahvaljujući savremenim digitalnim i meteorološkim servisima.
Najlakši i najpouzdaniji načini za praćenje UV indeksa su:

• Zvanične meteorološke institucije (npr. nacionalne meteorološke službe), putem svojih internet stranica i dnevnih prognoza.
• Mobilne aplikacije za vremensku prognozu, koje u realnom vremenu prikazuju UV indeks po lokaciji.
• Internet portali i zdravstvene platforme, koji često nude i preporuke za ponašanje u skladu sa vrednostima UV indeksa.
• Pametni uređaji i senzori, koji omogućavaju kontinuirano praćenje UV zračenja na određenoj lokaciji.

Vrednost skale UV indexa može biti podeljena u nekoliko segmenata.

Vrednosti skale od 1 do 2 označavaju nisku opasnost od sunčevog zračenja. Obeležene su zelenom bojom. Na UV indikatoru taj segment označen je sa BEZBEDNO JE.

Vrednosti skale od 3 do 5 označavaju srednji nivo opasnosti i obeležene su žutom bojom. Ovaj segment na UV indikatoru označen je sa ZAŠTITI SE.

Vrednosti skale od 6 do 7 su u narandžastom polju, što označava visok rizik od sunčevog zračenja ukoliko nismo zaštićeni.
Ovaj segment na UV indikatoru označen je sa ZAŠTITI SE.

Vrednosti skale od 8 do 10 označavaju veoma visok nivo opasnosti i obeležene su crvenom bojom.
Ovaj segment na UV indikatoru označen je sa SKLONI SE.

Najviši nivo ultraljubičastog zračenja obeležen je ljubičastom bojom, brojem 11+ i označava ekstremno visok rizik za naše zdravlje. Ovaj segment na UV indikatoru označen je sa SKLONI SE.

SPF je skraćenica koja potiče od početnih slova engleskih reči i označava Sun Protection Factor, odnosno faktor zaštite od sunčevih zraka.
SPF pokazuje koliko će nas neki preparat za zaštitu od sunca zaštititi od UVB zraka.

Da bi zaštita bila odgovarajuća, neophodno je preparat naneti pravilno i u dovoljnoj količini – statistika kaže da većina ljudi nanese samo 25-50% preporučene količine!

Polovina preporučene količine zaštitnog preparata pruža daleko manju zaštitu – nanošenje upola manje preparata sa SPF 30 odgovara zaštiti koju pruža preparat sa zaštitnim faktorom 5,5!

Zato je od presudne važnosti da se preporučena količina preparata nanese pravilno:

• na čitavo telo, tridesetak minuta pre izlaganja suncu (ne zaboravite uši i vrat, dlanove, tabane i druga teško dostupna mesta);
• potom na svaka dva sata, odnosno nakon svakog intenzivnog znojenja, kupanja ili brisanja peškirom.

Jedan od načina da nanesete optimalnu količinu preparata, jeste da na svaki od 11 delova tela nanesete količinu preparata koju dobijete nanošenjem preparata u obliku linije od korena dlana do vrha srednjeg prsta na ruci.

I još jedan koristan savet:
Nikada ne treba koristiti preparate sa SPF manjim od 30.

Jedna od osnovnih zabluda o delovanju preparata za zaštitu od sunca je da ukoliko koristimo onaj sa maksimalnim zaštitnim faktorom, možemo da boravimo na suncu čitav dan.

Istina je, zapravo, malo drugačija.
SPF 15 blokira 93% UVB zraka
SPF 30 blokira 97% UVB zraka
SPF 50 blokira 98% UVB zraka

Međutim, nijedan zaštitni faktor neće nam pružiti 100% zaštitu od UV zračenja.

Pre boravka na otvorenom važno je proveriti UV indeks (intenzitet zračenja) putem sredstava javnog informisanja ili web aplikacija.

Preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najjačeg sunca. Ukoliko je neophodno da u periodu od 10 do 17 časova boravimo na otvorenom, savet je da potražimo hlad, kao i da nosimo zaštitnu odeću (dugih rukava i nogavica), kapu i zaštitne naočari sa deklarisanom UV zaštitom.

Dodatni oprez neophodan je tokom boravka u blizini vodenih površina, na snegu ili pesku, jer se UV zraci odbijaju od njih i intenzivira se njihovo štetno dejstvo.

Izuzetno je značajno nanošenje preparata sa visokim faktorom UVA i UVB zaštite (30+) i to 30 minuta pre izlaska napolje i na svaka dva sata tokom boravka na otvorenom.

I pored toga, imati u vidu da su preparati za zaštitu od sunčevog zračenja samo dodatak, a ne zamena fizičkim metodama UV zaštite.

Za održavanje fizioloških koncentracija vitamina D neophodno je kratkotrajno izlaganje suncu koje se postiže pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti u periodu pre 10 i posle 17 časova.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, potrebno je da znate da je, na predlog Udruženja dermatologa Srbije, u februaru 2019. godine usvojen Pravilnik od strane Ministarstva zdravlja, o potpunoj zabrani upotrebe solarijuma kod maloletnih lica i osoba s povećanim rizikom od nastanka melanoma.

Za starije od 18 godina, prema Pravilniku, potreban je potpisan pristanak pre izlaganja solarijumu u kome bi bile navedene sve relevantne informacije o rizicima upotrebe.

UV indeks 1-2
NISKA OPASNOST

Svetle oči zaštititi naočarima za zaštitu od sunca, a kod posebno svetle kože koristiti preparate za zaštitu od sunca sa nižim zaštitnim faktorom.

UV indeks 3-5
SREDNJI RIZIK

Zaštititi oči naočarima za zaštitu od sunca, telo pokriti odećom, a glavu šeširom sa širokim obodom. Izbegavati sunce tokom podneva kada je najjače.

UV indeks 6-7
VISOK RIZIK

Zaštititi oči naočarima za zaštitu od sunca, telo pokriti odećom, a glavu šeširom sa širokim obodom. Treba izbegavati sunce između 10 i 17 časova, što znači kraće boravke napolju. Koristiti preparate za zaštitu od sunca sa faktorom 30+.

UV indeks 8-11+
EKSTREMNO VISOK RIZIK

Zaštititi oči naočarima za zaštitu od sunca, telo pokriti odećom, a glavu šeširom sa širokim obodom. Treba izbegavati sunce između 10 i 17 časova. Koristiti preparate za zaštitu od sunca sa visokim ili veoma visokim zaštitnim faktorom (30+ ili 50+).

Simbol recikliranja

Šta je reciklaža?

Reciklaža je proces u kojem materijale koji nam više nisu potrebni ponovo koristimo i pretvaramo u nove proizvode. Na taj način smanjujemo količinu otpada, čuvamo prirodne resurse i doprinosimo očuvanju životne sredine. Reciklaža ima važnu ulogu u smanjenju zagađenja i može doprineti zaštiti planete od štetnih uticaja, uključujući i negativne efekte UV zračenja.

Zašto je reciklaža važna?

• smanjuje količinu otpada
• štedi prirodne resurse
• štiti životnu sredinu
• razvija odgovorno ponašanje svih nas

Vrste otpada koje se mogu reciklirati:

• papir i karton
• plastika
• metal
• staklo

Najčešći materijali koji se mogu reciklirati su papir, plastika, staklo i metal, poput aluminijumskih limenki i konzervi. Recikliranjem ovih materijala smanjujemo količinu otpada u prirodi i štedimo resurse koji su nam neophodni za svakodnevni život.

Važno je da znamo šta se može, a šta ne može reciklirati, kao i da otpad odlažemo na pravilan način. Staklo, papir i karton, plastične flaše, baterije, elektronski uređaji i biootpad mogu se reciklirati, ali ne i sve vrste plastike, naročito neke plastične kese i ambalaža koje sadrže više slojeva različitih materijala. Kada nismo sigurni, možemo potražiti simbol reciklaže na proizvodu ili se informisati kod lokalnih komunalnih službi.

Kontejnere za reciklažu često razlikujemo po bojama:

• zeleni kontejneri – staklena ambalaža
• žuti kontejneri – plastika i metal
• plavi kontejneri – papir i karton

Pre nego što odložimo ambalažu u kontejner, važno je da je ispraznimo i po potrebi isperemo, kako bi proces reciklaže bio efikasniji i bezbedniji.

Kada je reč o odeći, obući i igračkama koje više ne koristimo, najbolje rešenje je da ih doniramo, razmenimo ili ponovo upotrebimo, umesto da ih bacimo. Produžavanjem veka trajanja proizvoda smanjujemo potrebu za novom proizvodnjom, a samim tim i opterećenje životne sredine.

Reciklaža ima brojne prednosti. Osim očuvanja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja, ona može doprineti i zaštiti ozonskog omotača. Određeni proizvodi, poput starih frižidera, klima-uređaja ili sprejeva, sadrže supstance koje mogu oštetiti ozonski omotač ako se ne odlože na pravilan način. Pravilnom reciklažom i kontrolisanim zbrinjavanjem ovih uređaja sprečavamo da štetne hemikalije dospeju u vazduh.

Kada je ozonski omotač oštećen, više štetnih UV zraka dopire do Zemljine površine, što može dovesti do opekotina od sunca, oštećenja kože, prevremenog starenja i povećanog rizika od razvoja raka kože. Zato reciklaža, iako često deluje kao mala svakodnevna navika, ima važnu ulogu i u zaštiti našeg zdravlja.

Recikliranje je deo šireg koncepta odgovornog ponašanja prema prirodi, koji podrazumeva i smanjenje potrošnje, ponovnu upotrebu i biranje ekološki prihvatljivih proizvoda. Male promene u svakodnevnim navikama mogu imati veliki uticaj kada ih primenjujemo dosledno.

Recikliranjem i odgovornim izborima možemo pozitivno uticati na životnu sredinu, unaprediti kvalitet života i sačuvati planetu za buduće generacije. Svako od nas ima važnu ulogu u tom procesu – jer briga o planeti počinje od nas samih.

Kako svako od nas može da pomogne?

• Razdvajaj otpad kod kuće.
• Koristi proizvode koji se mogu reciklirati ili imaju manju ambalažu.
• Smanji upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu.
• Ponovo koristi stvari kad god je moguće.
• Informiši i druge – jer znanje pomaže da zajedno napravimo promenu

Uspešno ste završili online edukaciju u okviru kampanje „Zaštita za sve“.

Sada želimo da vas pozovemo da stečeno znanje, obogaćeno vašim predavačkim umećem i kreativnošću, prenesete svojim đacima.

U tome će vam pomoći materijali koje dobijate uz ovu edukaciju. Takođe vas pozivamo da uključite svoje đake u kreativni nagradni konkurs pod nazivom „Zaštita za sve“ i tako se nađete u konkurenciji za dobijanje opreme/sredstava za rad za vašu školu.

Na konkurs se možete prijaviti na narednoj stranici.

Ukoliko imate pitanja, pošaljite mail na pitajtenas@zastitazasve .com